Marija Šeremešić: Ajte s nama

Objavljeno: 12.07.2021. Pregleda: 10

Tisto na rizance, fluta, zaprigana čorba, gusta čorba, popara, gra i rizanaca, papula, zaprigani gra, tašci, šterc, nasuvo kupusem, nasuvo jajcima, neka su od starih jila koja su bila nekada, a i sada su u po nekim obiteljima, svakodnevni dio monoštorske trpeze. Ova jela, i još sedamdesetak drugih, nalaze se u kuharici Ajte s nama autorice Marije Šeremešić, koja je tiskana u nakladi UG-a Urbani Šokci iz Sombora. Knjiga je pisana na šokačkoj ikavici, a na kraju je popis riječi iz šokačkog govora. Značajan doprinos ovoj knjizi dali su kazivači, a ponajviše Eva i Petar Pašić (Drckovi).

Siromaška vrimena

Bila su ta stara vrimena dosta drugovačija. Siromaška. Kuvala su se jila od onoga što je bilo kod kuće i u bostanu. Cile godine se znalo kada se šta kuva i šta se jide. U svake kuće isto jilo kuvalo se ponediljkem, znalo se šta se kuva utorkem, pa sridom… Svaki sokak je mirisao na isto jilo. Znalo se šta j za njivu, šta j za kod kuće, šta se kuvalo i peklo liti, a šta zimi, šta se jide ujtru, šta u podne, a šta k večeri. U Monoštoru se ujtru ruča, u podne užina, a uveče večera. Ako vas kadgod put nanese u selo, pa svratite na divan kod komšija, a oni večeru, slobodno im kažite ‘nazdravlje vam večera’, a oni će vam uzvratiti, onako iskreno iz srca: ‘Ajte s nama’", napisala je u uvodu kuharice Marija Šeremešić. Svako jilo ilustrirano je fotografijama, a uz postupak pripreme date su i količine sastojaka, ali ne u gramima već onako kako se nekada mjerilo; na zavatiš, probaš, vidiš.
Kuharica je kompleksni izvornik iscrpnih bilježaka o nazivima obroka, jela, posuđa, o izgledu kuhinje, o mjerenju. Posebno bogata galerija fotografija upotpunjuje knjigu i smješta je u enciklopedijska štiva. Na tragu je i udžbeničkog štiva, ali i zanimljive slikovnice, koja će zainteresirati i mlađe i starije", kazala je Marija Mrgić na predstavljanju kuharice Ajte s nama u Monoštoru.

Stari, provjereni recepti

Stare Monoštorke još se uvijek drže recepata iz kuharice.
I danas kuhamo stara jila, kad planiramo uvijek gledamo da to bude što starije, bilo da su kolači ili nešto kuhano. Najčešće nasuvo rizanaca ili jajcima, suparni krompira, suparna gra i sutradan od njega pravimo gusti gra. Od kolača staroviračke pite sa orasima, može i s makem, petrokoricama (rogač)", kaže Eva Pašić.
Kuhalo se nekada šterca, krumpira valjušaka, tarane, paradičke i rizanaca, griza i rizanaca. Meso se kuhalo četvrtkom i nedjeljom. Dođe na red i danas to da se kuva", kaže Janja Baša, objašnjavajući kako se u Monoštoru kuha šterc: Prvo se skuhaju krumpiri, u slanoj vodi. Kuhani krumpiri se izgnječe vilicom. Uporedo se mijese valjušci, koji se razviju, iskidaju i skuhaju u vodi. Krumpiri se u laboški, na zagrijanoj masti pomiješaju s crvenom paprikom i na kraju se dodaju valjušci. Jide se uz zelenu salatu", kaže Janja.
Vridne ruke žena pravile su čuda i od ma čega. Još dok su bile na njive, već su snotale kako da što prija svrše večeru. Ako su bile kod kuće, ope je bilo puno posla. Bilo je veliki vaga i kantara, a za kujnu ne, tribalo se snać. Brašno se mjerilo na pregršće. Uz jedno jajce jedno pregršće brašna. Šećer se mjerio na žlice za jilo, sol štipetkom – koliko se zahvati među tri prsta. Mast na guke (veličina oraha) ili na žlicu", kaže autorica kuharice.
 Kuharica je predstavljena u Monoštoru, a osim ove knjige predstavljena je i knjiga Monoštor u riječi, slici i pjesmi, koja je već imala svoju somborsku promociju.

Izvor: Hrvatska riječ (Z. V.)

Obaveštenje o kolačićima