Korizmeni običaji – Čista srijeda

Objavljeno: 04.03.2022. Pregleda: 11

Poklade su iza nas, kao i Čista srijeda ili Pepelnica, ali kako bismo ovaj gotovo zaboravljeni običaj sačuvali, valja se osvrnuti na Čistu srijedu koja je sama po sebi imala svoje ustaljene i prepoznatljive sadržaje. Iako se običaji znaju razlikovati od mjesta do mjesta, ovoga puta su na više teritorija (Subotica i okolna sela, Sombor i okolni salaši) gotovo isti.
Jedan od specifičnih običaja na Čistu srijedu, a to najbolje znaju reduše, jeste iskuhavanje posuđa, lonaca, plehova, kuhača... Svega što je imalo dodira s masnom hranom. Sve to iskuhavalo se i ribalo, čistilo od masnoće i čađi.

Običaji koji se neće vratiti

„Dobro se sićam kad sam bila mala, kako je majka iskuvavala sude u velikom kotlu i ribala pepelom i čutkom do iznemoglosti. Mi, koji smo tad bili dica smo se tom znali i smijat, al majka nije odustajala. Ona je to zdušno radila, a mi nismo mogli baš svatit majkinu ozbiljnost“, prisjeća se Marija Vidaković i dodaje kako je vrijeme bilo drugačije i da se puno toga više poštivalo i pazilo nego danas. „Čista srida je bila poseban dan, post i nemrs i zdravo smo pazili šta se ide. Bilo je suve pogače, soparne paradičkom čorbe i krumpira u kori. Velik je post bio na Čistu sridu, al se cile korizme pazilo šta će se ist. U ponudi su bili krumpiri u kori, proja od prikrupe i eventualno nasuvo s jajima. Nije bilo ni krumpirom nasuva, jel je sa zaprškom“, priča nam Marija.

Ovu priču potvrdila je i Jasna Kujundžić, koja, kao i njena mama, već ovaj običaj nisu provodile u djelo, ali je majka Marija Stantić itekako iskuvavala sude. 

„Nisam nikad to radila, al iz maminog divana znam da je majka sude iskuvavala već u utorak, za vrime poklada, kako bi već na Čistu sridu sve bilo spremno. Sudi su bili masni, jel se kuvalo na masti, al isto tako su bili i čađavi od kuvanja. Kuvalo se na ziđanom šporelju, a pepelom se najbolje skida ono umrčeno. Na Čistu sridu majka je ujtru za ručak pekla suve pogače i krumpira u kori, a za užnu je bilo samo soparne, paradičkom čorbe s kidanim krpicama – čipetkama“, priča sugovornica koja i sama pazi što je na stolu tijekom posta.

Postilo se i sušilo

Običaj iskuhavanja posuđa u knjizi Garavi salaši opisuje i autorica Katarina Firanj iz Sombora, točnije iz Nenadića, koja zapisuje običaje koji su bili namijenjeni na Čistu sridu. 

„Kad je osvanila Čista srida, kogod od salašara je išo s koli jel saonicama u varoš u crkvu na pepilisanje, a žene su kod kuće poradile svoje poslove pa su se laćale pranja i ribanja sudi. Stari adet je bio na salašu da se sve što je od masnoće oriba i opere, jer nastaje veliki post. U lušiji od pepela su se okuvavali veliki cripani lonci, ribale se dobro tučane krastole, ogrebale naćve, daska i oklagija, pa tepcije i drugi sudi da ne bi digot bilo masnoće, a načimani su lončići s maslom jer su na maslu kuvali osim nediljom i svecom. Tog dana su stari sušili – samo dvared na dan o vodi i kruvu, a kasniji godina se ilo čitavog pečenog krumpira i bundeva, kokali su kokice jel kuvali kuruze u zrnu.“

O jelu na Čistu srijedu, koje nije bilo obilno, ispričala nam je i Blaženka Cvijanov, koja se također sjeća iskuhavanja posuđa, ribanja s čutkom i lugom (pepelom). 

„Neizostavna je bila suva pogača. To se i danas mož ispeć. Tu iđe samo voda, so i brašno, al nikad nije taka ko kad se u užarenoj peći peče. Kod nas je vladalo pravilo da se ujtru išlo u crkvu na pepeljanje. Jasno, nismo svi išli, al onaj ko je mogo jeste. Mi mlađi smo obično išli na put križa u selo, u tri sata poslipodne i onda je bila propovid, a stariji su sridom el petkom išli u varoš na misu i korizmenu propovid“, priča sugovornica i kaže kako se i danas drži posta kao nekad: „Uz suvu pogaču bilo je krumpira u kori, soparne čorbe i znali smo uz krumpire metnit peć i i bundeve. Mama i bači, kako smo zvali oca, su zdravo pazili na post u korizmi. Prve nedilje se nije ilo mesa. Mama je uvik kuvala gra čorbe i gembete – to je sos od paradičke s kuvanim jajima. Uz to je prve nedilje korizme obavezno bilo i pogače s makom, sa sirom... I ostali dana u korizmi se pazilo na ilo. Ilo se tučenog sira, krumpira, jaja, često smo pucali kokice, el kuvali kuruza, bilo je raznog variva, graška, palente... Korizmu pamtim i po tom da smo svako veče zajedno molili krunicu, i to klečećki. Znalo je tu bit i smija i zadirkivanja, pa su nas mama i bači i ružili, al uvik kad se molilo je koga od dice uvatio smij. Nakon krunice bi bači sio kraj lampaša i čito nam Gričku vješticu, koja je onda izlazila u nastavcima. Bilo nas je desetero dice, pa bi svi posidali okolo i čekali da vidimo šta će bit dalje. Znali smo se i šickat, a bači je uvik imo kuruza u džepovima, pa nas je i pobedio, e to već nismo volili“, prisjeća se Blaženka.

Sve sugovornice koje su različitih godina i iz različitih mjesta više ne iskuhavaju posuđe, niti ga čiste pepelom. Tako možemo zaključiti da je danas katlanku na avliji u koju se ložilo i iskuhavalo posuđe jednostavno zamijenila perilica posuđa.

Izvor: Hrvatska riječ (Ž. V.)

Bunjevački narodni običaji

Pogledajte sve

Moglo bi Vas zanimati...

  • 2022
    Najave i kalendar
  • Izložba povodom 150. obljetnice rođenja kipara Roberta Frangeša-Mihanovića
  • Hosanafest 2022
  • Šokci i baština
  • Izložba Matkoviću u čast povodom 100. obljetnice rođenja
  • V. Međunarodni festival tradicijskog pjevanja
Pogledajte sve

Obaveštenje o kolačićima